Pozdrav!
Nemam ništa protiv da se objavi moje ime i prezime. To se je dogodilo sedamdesete i neke godine. Putovala sam u Švicarsku, još je bila Jugoslavija i nije se smilo pričat o Kardinalu. Došla sam u Zagreb sa jednom gospođom koju mi je preporučila moja sestra. Kad sam išla kupit kartu za Švicarsku ,u birou mi nisu znali objasnit gdje se nalazi grad po imenu Landek. Prijateljica mi je pisala da se moram iskrcat u Landeku. Ja prvi put putujem izvan moga sela, bilo je strašno. Pošto sam imala cijeli dan vremena gospođa i ja smo šetali do katedrale . Kad smo ušli u katedralu vidjela sam na grobu blaženog Alojzija puno ploćica sa zahvalom blaženom Stepincu. Pisalo je "Hvala" za zdravlje, za operaciju i.t. d. Tada sam klekla, nisam znala kako oslovit Alojzija, Biskup ili Nadbiskup, ali sam ga molila iz sveg srca da mi pomogne kad dođem u vlak da mi napravi to da znam kud putujem i da mi pomogne da znam i da budem mirna. Da se vratim nazad. Grad u koji moram iskrcati se nalazi u Austriji, meni nitko to nije znao objasniti. Kad sam se ukrcala u vlak koji dolazi iz Beograda ,došla sam do kupeja i pitala ljude, je li netko zna je li ovaj vlak ide preko Landeka. Jedan barba stariji čovjek mi kaže: "Neplaši se dušo, je ovaj Vlak ti ide preko Landeka, tu se iskrcaš, to ti je u Austriji i onda putujes za Švicarsku." Znaci čim sam ušla u Vlak bila sam mirna jer sam znala da mi je Blaženi Alojzije napravio čudo. Prije toga sam popila dvije tablete za smirenje i plačuci usla u vlak. Za mene je Bl. Alozije već svetac. Iako sam slušala grube riječi od mnogo ljudi o Blaženiku.
Ja sam imala sreću sto sam imala sestru
Trećoredicu sv. Frane. Moja sestra mi je dala sliku Blaženika kad sam bila mala i rekla mi je: "Ovu sliku čuvaj njega će proglasit svetim kad tad, komunisti nemaju lijepe riječiza njega". Možete zamislit kako je moja sestra imala viziju, ona je umrla 77 godine u 39 godini . To je moje svjedočanstvo. Pozdrav!
Neda Dedić Dujmović
Nema komentara:
Objavi komentar